Intervju koji se čita u dahu - Paola Egonu: Da li vredi roditi dete i osuditi ga na nesreću? Svet je us..., nadam se da će Apokalipsa uskoro

Iz jedne pespektive sve deluje lepo i jednostavno, a iz druge je nešto sasvim suprotno. U velikom intervjuu za "Vanityfair" odbojkašica Paola Egonu, jedna od najboljih na svetu, ogolila je tu skrivenu stranu. Pričala je sasvim otvoreno o temama koje poznati najčešće zaobilaze... Iznela je mnogo intimnih detalja, otkrila sa kakvim strahovima se suočava, o ljubavnim problemima.

Na kraju prethodnog reprezentativnog leta doživela je još jednu ružnu scenu u nizu. Posle novih uvreda na njen račun rekla je da je umorna od svega i da ne zna da li će i dalje igrati za Italiju.

Bori se od malih nogu sa rasizmom. Tu reč ne voli da pominje i pokušava da na tu temu što manje priča.

"Više volim da koristim medijski prostor da pričam o osetljivosti, empatiji, da kažem ko sam van terena", priča Egonu za "Vanityfair".

Zar se ne susrećete sa rasizmom van terena?

"Za nas sportiste je bolje da odgovaramo diplomatski da ne bismo nervirali naše klubove i stvarali napetost u timu. Možda ću kad prestanem da igram moći da kažem celu istinu".

Kada prestanete da igrate, sve što kažete napraviće manje buke.

"Znam".

Još u vrtiću je doživela da je vaspitačica kazni i da joj ne da u toalet, da joj govori da smrdi... Kada je bez dozvole pojurila ka njemu, bilo je već kasno. Do kraja dana morala je da čeka mamu u takvom stanju. I 20 godina kasnije ne voli da koristi kupatilo van njene kuće.

Hoćete li sada pokušati da kažete istinu. Na primer, da li je danas u Italiji manje rasizma u odnosu na vreme kada su van maltretirali u vrtiću?

"Ne. Dešava se da mama traži kafu u kafiću i da joj serviraju hladnu.... Da u banci puste da uđe njena drugarica bele kože, a ona ne".

Izvinite, kako je to moguće?

"Najviše me boli što se ona ne ljuti nego mi kaže to je normalno".

Pre nekoliko godina ste rekli da su vam roditelji govorili da uvek budete čisti, jer će vam govoriti da crnci smrde?

"Takođe su nas naučili da ne stavljamo ruke u torbe u radnji da ne bismo bili optuženi za krađu. Čak i danas, ako imam mobilni telefon u džepu i trebalo bi da pošaljem poruku, čekam da izađem napolje".

Da li ste nekad impulsivni?

"U srednjoj školi me devojčica ismevala stalno, jer sam crnkinja. Jednog dana sam je zgrabila za kosu i rekla joj ako još jednom ponovi da ću je udariti, da je se ne bojim uopšte".

(© Star sport)

Da li se plašite ove vlasti?

"Više od svega... Pitam se zašto su na vrhu ljudi koji rade u svom interesu, a ne u interesu naroda. Kada sam pročitala neke izjave saradnika Đorđe Meloni o abortusu, nisam mogla da verujem. Ako stranka koju vodi žena nema hrabrosti da brani druge žene, onda nema nade".

Ako ne može Vakifbank, ko može da vrati odbojkaške navijače na tribine?

Kada biste je sreli, šta biste rekli?

"Isto što i mnogim moćnicima. Kada vidite da vaš narod pati, kako možete mirno da zaspite".

Idete li vi mirno da spavate?

"Manje-više".

Da li ste prevazišli napade anksioznosti od kojih ste ranije govorili da patite?

"Nisam u potpunosti. Ponekad se osećam kao da ne mogu da izdržim, a da ne razumem zašto. Desilo mi se to i juče u teretani. Nisam se osećala lagodno, nisam bila mirna".

Da li pričate s nekim o tome?

"Ne. Plašim se da iznosim nešto veliko i da ne znam kako da se nosim s tim. Ne mogu sebi da priuštim da se osećam loše, jer šta god da se desi moram da igram".

Pre nekog vremena ste izjavili da pobeđujete, pobeđujete, pa odete kući i zapitate se: Da li sam srećna? Odgovor je ponekad ne.

"U tim trenucima se pitam - ko me tera na ovo".

Šta odgovorite na to?

"Šta da radim sa svojim životom ako odustanem od ovoga...".

Srpski klubovi posmatrači u Ligi šampiona - samo šest trijumfa od 2006. godine

Imate samo 24 godine, možete sve što hoćete.

"Morala bih da počnem sve iznova, a toliko sam se trudila da stignem ovde. Ne znam na kraju ni zašto razmišljam o takvim stvarima. Sve što znam je da imam 24 godine i da propuštam dragocene trenutke u životu, sa porodicom i prijateljima. Nisam mogla da sahranu dede jer sam bila na Olimpijskim igrama. Žrtvujem baš sve, sve! I često se to ne ceni".

Ko ne ceni?

"Na primer, oni koji me vređaju pitajući zašto igram za Italiju. Ne znaju ništa o meni, o nama sportistima. Ne znaju koliko se mučimo, koliko smo umorni, kako ponekad želimo da se odmorimo od svega, ali ne možemo. Nemam vremena ni da uživam u pobedi, jer odmah stigne sledeći izazov. Završi se prvenstvo Italije, ide Liga šampiona, onda Evropsko prvenstvo, Superkup, Olimpijske igre...".

Ako se vratite u vreme kada ste imali 12 godina, da li biste ponovo poslušali tatin savet i upisali se na odbojku?

"Mislim da bih, jer pored umora i napetosti, osećam veoma lepe emocije. Ja sam deci primer i to moje srce ispunjava radošću. A iznad svega zbog ovog posla porodici mogu da omogućim ugodan život. Mogu da pomognem braći i sestri da se obrazuju, pa čak i da ih malo razmazim. Moja mama može da radi na poziv, a ne da ima fiksno radno vreme svakog dana. Sve ostalo je manje važno".

Šta rade vaši?

"Zaposleni su u staračkom domu, tata vodi smene medicinskog osoblja, a mama je medicinska sestra. Moj brat završava srednju školu, a sestra bi trebalo da diplomira u maju. Oni su moj najveći ponos".

Da li vi strudirate?

"Da, psihologiju. Na kraju karijere želim da se posvetim mentalnom zdravlju sportista. Mislim da postoji potreba za takvom osobom u svakom timu".

Da li više ne sanjate da budete advokat?

"U budućnosti bih volela da se borim za prava u koja verujem, ali kao aktivista, ne kao advokat. Volela bih da se bavim i modom - možda da dizajniram sopstvenu kolekciju. Ne isključujem ni TV, možda neki program gde bih zvala sportiste da ispričaju svoje priče".

Da li ćemo vas jednog dana videti kao mamu?

"Apsolutno da. Od malih nogu imam želju, ali tek nedavno sam shvatila da to može da se ostvari".

U kom smislu?

"Ranije nisam mogla da zamislim da bi neko poželeo da ima dete sa mnom. Nisam sebe smatrala privlačnom".

Molim?

"Odrasla sam u okruženju gde je standard lepote biti pre svega beo. Znate, deca mogu da budu baš neprijatna. Uvek sam bila najviša, bila sam crna i sa ovim loknama koje sam mrzela. U jednom trenutku sam obrijala glavu. A tad su me zadirkivali jer nisam imala kosu. Život je sr..., osećala sam se kao g..o".

Kako sad razmišljate?

"Naučila sam da drugačije ne znači i ružno. Ja sam sportista, ali sam i žena i kao takva mogu da budem senzualna".

Tetovaža na butini vas podseća na...

"Da moram da se zaljubim u sebe...".

Egonu (© MN Press)

Da li ste zaljubljeni u poljskog odbojkaša Mihala Filipa?

"On nije moj dečko. Izlazili smo neko vreme. Već je gotovo.

Da li ste sada slobodni?

"Da. Često mi ljudi sa kojima izlazim kažu: "Ja nisam dovoljno dobar za tebe". Ali, kako izvini, misliš da bih ovo svoje malo slobodnog vremena koristila da budem sa nekim ko mi nije dovoljan? Bila bih glupa. Ja nisam jedna od onih koji dođu i kažu: "Hej, vidi, ja sam Paola Egonu". Ja sam ta koja dođe i predlaže: "Zdravo, momci. Kako ste? Hoćete li piće".

Šta tražite u ljubavi?

"Osobu koja ima samopouzdanja, koja može da stane uz mene bez straha. Verovatno ne sportistu...".

Zašto?

"Zato što sportisti varaju. Svi su u brakovima, imaju decu, a onda ih uhvatiš u noćnom provodu sa drugim devojkama. Nezamislivo... Uložite vremena da stvorite vezu sa osobom, a onda sve bacite u toalet? To je za nas žene pakao".

Bili ste u vezi i sa odbojkašicom Katažinom Skorupom. Kako su to vaši roditelji prihvatili?

"Veoma loše. Brinuli su šta će reći rođaci, prijatelji, komšije... Onda su shvatili da to, ipak, nije moj izbor. Ko bi se odlučio za način života koji vas suprostavlja svima? Neke stvari se jednostavno dese".

Da li ste se posle toga osećali prihvaćenije u društvu?

"Ne toliko, nije me bilo briga. Ljubila sam devojku i javno. Reakcije nisu bile prijatne. Problem je što ljudi ne gledaju svoj posla. Što mene osuđuju ili istoploni par koji sa ljubavlju odgaja decu, kad je toliko tradicionalnih nefukcionalnih porodica? To je us... svet. Nadam se da će Apokalipsa uskoro doći".

Zar ne mislite da je to malo preterano?

„Da li ste svesni da se sestra i ja ponekad pitamo da li je prikladno da donosimo decu na svet?"

Šta tačno mislite?

"Znate, ako moj sin bude imao crnu kožu, doživeće sve ove gadosti koje sam ja iskusila. Ako bude melez, još gore. Osećeća se previše crnim za belce i previše belim za crnce. Da li vredi roditi dete i osuditi ga na nesreću", upitala je Paola Egonu za kraj.